Dete teško uči – kada je vreme da potražite stručnu pomoć?
Svako dete uči svojim tempom. Neka deca lako usvajaju nova znanja, dok je drugoj deci potrebno više vremena, ponavljanja i podrške. Međutim, postoje situacije kada teškoće u učenju nisu samo prolazna faza, već znak da detetu treba drugačiji pristup i stručna podrška.
Roditelji često kažu:
Ukoliko se ovakve situacije ponavljaju, važno je pokušati razumeti zbog čega dete teško uči, umesto samo zahtevati od njega da više uči.
Šta sve može da stoji iza teškoća u učenju?
Učenje nije jedna sposobnost. Da bi dete uspešno učilo, potrebno je da istovremeno koristi veliki broj sposobnosti i veština.
Na učenje mogu uticati:
- pažnja i koncentracija,
- radno i dugoročno pamćenje,
- auditivna i vizuelna pažnja,
- sposobnost praćenja instrukcija,
- brzina obrade informacija,
- govor i jezički razvoj,
- razumevanje pročitanog,
- čitanje i pisanje,
- grafomotorika,
- fina motorika,
- vizuomotorna koordinacija,
- sposobnost organizacije,
- razvoj strategija učenja,
- motivacija i emocionalni doživljaj školskih obaveza.
Zato nije dovoljno reći da je dete „nepažljivo“, „lenjo“ ili da „neće da uči“. Iza istog ponašanja mogu se nalaziti potpuno različite teškoće.
Kako prepoznati da detetu treba pomoć?
Jedan lošiji rezultat, slabija ocena ili period kada dete ne želi da uči nisu sami po sebi razlog za zabrinutost.
Međutim, stručnu procenu je korisno razmotriti kada teškoće traju duže vreme, ponavljaju se i značajno otežavaju detetu svakodnevno funkcionisanje i školski rad.
1. Teško održava pažnju
Dete brzo gubi fokus, često ustaje, prelazi sa jednog zadatka na drugi ili mu je potrebno mnogo podsećanja da završi započetu aktivnost.
Može delovati kao da „ne sluša“, iako zapravo ima teškoće u održavanju pažnje ili praćenju više informacija odjednom.
2. Za učenje mu je potrebno mnogo više vremena
Ako detetu za jednostavan zadatak treba znatno više vremena nego što biste očekivali, a pritom se brzo umara i frustrira, važno je sagledati kako pristupa zadatku.
Ponekad problem nije u količini znanja, već u načinu na koji dete prima, obrađuje i organizuje informacije.
3. Teško pamti ono što je prethodno naučilo
Dete može tokom učenja uspešno rešavati zadatke, ali narednog dana imati utisak da se svega „ponovo mora setiti“.
To može biti povezano sa načinom usvajanja informacija, pažnjom, radnim pamćenjem ili nedovoljno razvijenim strategijama učenja.
4. Ima teškoće sa čitanjem
Neka deca dugo čitaju sporo, zastajkuju, preskaču ili menjaju slova i teško povezuju pročitano u smislenu celinu.
Posebno je važno obratiti pažnju kada dete može da pročita pojedinačne reči, ali ne razume ono što je pročitalo.
5. Ima teškoće sa pisanjem
Dete može imati neuredan rukopis, teškoće sa oblikovanjem slova, sporije pisanje, nepravilno organizovan tekst na papiru ili brzo zamaranje tokom pisanja.
Ponekad se iza teškoća u pisanju nalaze slabije razvijene grafomotoričke i vizuomotorne sposobnosti, a ne nedostatak truda.
6. Teško prati instrukcije
Ako detetu date dva ili tri koraka zadatka, a ono zapamti samo prvi, često pita šta treba da radi ili započinje zadatak na pogrešan način, moguće je da postoji teškoća u razumevanju ili zadržavanju verbalnih informacija.
7. Često govori „ne znam“ pre nego što pokuša
Kod neke dece se nakon brojnih neuspeha razvija osećaj da „ne mogu“.
Tada dete može početi da izbegava domaće zadatke, odbija čitanje ili se ljuti čim treba da sedne da uči.
Zbog toga je važno reagovati pre nego što se teškoće u učenju pretvore u ozbiljan pad samopouzdanja.
Kada pomoć u učenju nije samo „pomoć oko domaćeg zadatka“?
Kada dete ima teškoće u učenju, cilj nije da odrasla osoba umesto njega uradi domaći zadatak. Cilj je da dete nauči kako da uči.
U stručnom radu sa detetom najpre pokušavamo da razumemo gde se tačno nalazi teškoća. Da li je problem u pažnji? Pamćenju? Čitanju? Razumevanju jezika? Grafomotorici? Organizaciji? Praćenju instrukcija?
Tek kada razumemo uzrok teškoće, možemo planirati odgovarajuću podršku.
Zato pomoć u učenju može uključivati različite aktivnosti: razvoj pažnje i koncentracije, vežbe radnog pamćenja, unapređivanje čitanja i razumevanja pročitanog, podršku u pisanju, razvoj grafomotorike, rad na organizaciji i strategijama učenja, kao i prilagođavanje načina na koji se detetu prezentuje gradivo.
