Kako Razlikovati Ponašanje Od Senzornih Smetnji?

Senzorne smetnje i problemi u ponašanju kod dece

Problemi u ponašanju mogu se manifestovati na sličan način kao i problemi senzorne obrade informacija. Ponašanja se često ispoljavaju kroz burne reakcije, izlive besa, odbijanje i negodovanje, pa razlike ponekad mogu delovati vrlo male.

Kod male dece granica između problema u ponašanju i senzornog preopterećenja često nije jasna, jer se spolja manifestuju na vrlo sličan način. Dete koje ne želi da obuče odeću koju mu roditelj nameće, baca se na pod u nekom prostoru ili izbegava dodir nije nužno „teško“, već se možda bori sa neprijatnim senzornim iskustvom.

Senzorne smetnje kod dece (disfunkcija senzorne integracije) nastaju kada mozak ima poteškoće u obradi informacija koje dolaze iz čula. To može izazvati burne reakcije na dodir, zvuk ili svetlost, kao i probleme sa ravnotežom i pokretom. Deca mogu biti preosetljiva (izbegavaju određene draži) ili smanjeno osetljiva (traže intenzivne draži), što utiče na ponašanje, učenje i motoriku.

Senzorne smetnje se mogu manifestovati na različite načine:

• pokrivanje ušiju, uznemirenost i pokušaji da se izađe iz bučne prostorije
• izbegavanje hrane koja detetu ne odgovara po teksturi, boji ili konzistenciji
• odbijanje dodira, kupanja, pranja kose, šišanja ili sečenja noktiju
• stalna potreba za kretanjem, ljuljanje na stolici
• trčanje od zida do zida
• vrtenje u krug
• sudaranje sa predmetima i nespretnost

Važno je naglasiti da ovakva ponašanja nisu namerna. Dete ne može da kontroliše način na koji njegov nervni sistem obrađuje informacije iz okoline.

Sa druge strane, problemi u ponašanju mogu se ispoljavati kroz tantrume, ignorisanje roditelja, izlive besa, bacanje na pod, svađu i namerno ponavljanje nedozvoljenih ponašanja. Takve reakcije često su odgovor na neprijatne situacije. One mogu biti povezane sa razvojnim fazama, postavljanjem granica, frustracijom ili potrebom deteta da dobije željenu pažnju.

Kako ih razlikovati?

Kada su u pitanju problemi u ponašanju, dete se često može „zaustaviti“ kada mu postavite jasnu granicu. Burne reakcije se javljaju samo u određenim situacijama – na primer, dete ponekad ima izlive besa kada ide u prodavnicu sa roditeljima.

Dete može da se smiri samo od sebe ili da promeni reakciju ukoliko dobije ono što želi (igračku, slatkiš, pažnju roditelja ili crtani film).

Kod deteta sa senzornim smetnjama situacija je drugačija. Ono često ne može samo da se smiri, jer je njegov senzorni sistem preopterećen stimulacijom iz okoline.

Ukoliko primećujete da vaše dete često burno reaguje na određene situacije, izbegava pojedine aktivnosti ili vam njegovo ponašanje deluje neobično, korisno je potražiti stručni savet.