Hajde da razbijemo mitove – čime se sve bavi logoped?

Kada se pomene logoped, većina ljudi pomisli na dete koje ne izgovara glas R ili L. Međutim, logopedija je mnogo šira naučna i klinička oblast koja se bavi prevencijom, procenom, dijagnostikom i terapijom poremećaja komunikacije, jezika, govora, glasa, gutanja i oralnih funkcija kod dece i odraslih.

U nastavku donosimo pregled najčešćih stanja i poremećaja sa kojima radi logoped.

1. Kašnjenje u razvoju govora i jezika

Jedan od najčešćih razloga dolaska logopedu.

Dete kasni sa prvim rečima, ima mali fond reči, teško sastavlja rečenice ili ne razume govor u skladu sa svojim uzrastom.

2. Razvojna disfazija (Razvojni jezički poremećaj – DLD)

Deca sa razvojnom disfazijom imaju izražene teškoće u razumevanju i/ili izražavanju jezika koje nisu posledica intelektualnih teškoća, oštećenja sluha ili drugih neuroloških stanja.

Mogu imati:

siromašan rečnik,

gramatičke greške,

teškoće u razumevanju govora,

otežano prepričavanje i vođenje razgovora.

3. Afazija

Afazija je stečeni poremećaj jezika koji nastaje nakon moždanog udara, povrede mozga ili drugih neuroloških oboljenja.

Osoba može imati teškoće da govori, razume govor, čita ili piše.

Logoped ima važnu ulogu u rehabilitaciji ovih pacijenata.

4. Poremećaji artikulacije

Jedna od najpoznatijih oblasti logopedskog rada.

Obuhvata nepravilno izgovaranje jednog ili više glasova, kao što su:

Š,

Ž,

Č,

Ć,

DŽ,

Đ.

5. Fonološki poremećaji

Kod ove dece problem nije samo izgovor pojedinačnih glasova, već način na koji dete organizuje glasovni sistem jezika.

Zbog toga govor može biti teško razumljiv, iako dete može pravilno izgovoriti pojedine glasove.

6. Mucanje

Mucanje je poremećaj fluentnosti govora koji se može ispoljiti kroz ponavljanje glasova ili slogova, produžavanje glasova i blokade u govoru.

Rano uključivanje logopeda značajno povećava uspešnost terapije.

7. Brzopletost (Cluttering)

Poremećaj fluentnosti kod kojeg osoba govori prebrzo, „guta“ slogove, preskače reči ili je govor neorganizovan, zbog čega je teško razumljiva sagovorniku.

8. Poremećaji glasa

Logoped radi sa decom i odraslima koji imaju:

promuklost,

hrapav glas,

prejak ili preslab glas,

glas koji se brzo zamara.

Ovi problemi su česti kod nastavnika, pevača, glumaca i svih profesionalnih korisnika glasa.

9. Disleksija i disgrafija

Logoped učestvuje u proceni i tretmanu teškoća u:

učenju čitanja,

razumevanju pročitanog,

pisanju,

pravopisu,

fonološkoj obradi jezika.

10. Dispraksija govora (Verbalna apraksija)

Neurološki poremećaj planiranja govornih pokreta.

Dete zna šta želi da kaže, ali mozak otežano planira pokrete potrebne za pravilan izgovor reči.

11. Dizartrija

Motorni govorni poremećaj koji nastaje zbog oštećenja nervnog sistema.

Govor može biti usporen, tih, nejasan ili otežano razumljiv.

12. Poremećaji oralne motorike i miofunkcionalni poremećaji

Logoped procenjuje i tretira:

nepravilan položaj jezika,

disanje na usta,

infantilni obrazac gutanja,

slab tonus orofacijalne muskulature,

teškoće sa žvakanjem i gutanjem.

Ovi poremećaji često utiču na razvoj govora, zagriz i ortodontsku terapiju.

13. Disfagija

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja kod dece i odraslih.

Može nastati nakon neuroloških oboljenja, kod prevremeno rođene dece ili osoba koje imaju teškoće sa bezbednim unosom hrane i tečnosti.

14. Komunikacijske teškoće kod razvojnih poremećaja

Logoped radi sa decom koja imaju:

poremećaj iz spektra autizma,

intelektualne teškoće,

cerebralnu paralizu,

genetske sindrome,

ADHD i druge neurorazvojne poremećaje kada su prisutne teškoće u komunikaciji i jeziku.

15. Alternativna i augmentativna komunikacija (AAC)

Kod osoba koje ne mogu razviti funkcionalan govor, logoped uvodi različite načine komunikacije, poput komunikacionih tabli, simbola, aplikacija i komunikatora.

Logoped nije samo terapeut za glas „R“

Logoped je stručnjak za komunikaciju.

Njegov posao obuhvata mnogo više od korekcije izgovora glasova – od ranog razvoja jezika, preko poremećaja fluentnosti i glasa, pa sve do rehabilitacije nakon moždanog udara i rada sa decom i odraslima koji imaju složene komunikacione teškoće.

Ako imate dilemu da li je vašem detetu ili članu porodice potrebna logopedska procena, najbolje je potražiti savet na vreme.

Rana procena i pravovremena intervencija mogu značajno uticati na uspešan razvoj komunikacije i kvalitet života.